Lijep ahlak, šukr, sabur, rida

(Iz časopisa "Behar" br. 93-94)

Lijep ahlak (husnul-hulk)

Osnova toga su riječ Allaha, Azze ve Dželle, Svome vjerovjesniku a.s. u Njegovoj Knjizi objavljenoj njemu: “Jer ti si zaista najvećeg ahlaka.” (68:4) I ono što se prenosi od Enesa ibn Malika r.a. da je rekao: “Neko je upitao: ‘Allahov Poslaniče, koji od mu’mina ima najbolji iman?’, pa je on a.s. rekao: ‘Onaj od njih koji je najljepšeg ahlaka.” Lijep ahlak je najefdalnija osobina roba i sa njim se pokazuje suštinski dragulj čovječnosti, jer je čovjek i pokriven svojim ahlakom, a i poznat po svome ahlaku. Rečeno je: “Allah, Azze ve Dželle, je odabrao Svoga vjerovjesnika i Svoga poslanika Muhammeda a.s. sa onime što ga je počastio od mu’džiza, kerameta i izuzetnih sposobnosti, ali ga nije uzvisio ničim od njegovih osobina kao što ga je uzvisio sa njegovim ahlakom, pa je On, Koji je najuzvišeniji govornik, rekao: “Jer ti si zaista najvećeg ahlaka” (68:4) Rečeno je da ga je Allah Uzvišeni opisao sa najvećim ahlakom (bil-hulukil-azim), jer je on počašćen posjedom oba svijeta, a njemu je bio dovoljan samo Allah, Azze ve Dželle. Rečeno je: “Najveći ahlak je to da se ni sa kim ne sukobljava niti se ko sa njim sukobljava, radi siline njegove spoznaje Uzvišenog Allaha.” Rečeno je: “Značenje toga je da na tebe ne utiče surovost stvorenja nakon što se upoznaš sa Istinom (el-Hakk).”

Ebu Se’id el-Harraz, Allah Uzvišeni mu se smilovao, je rekao: “To je da čovjek nema težnju ni himmet (ambiciju) ni za čim osim za Allahom, Azze ve Dželle.” Džunejd, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: “Čuo sam El-Harisa el-Muhasibija da govori: ‘Izgubili smo tri stvari: lijep izgled sa čednošću, lijep govor sa čestitošću, bratstvo sa vjernošću.’” Rečeno je: “Lijep ahlak je umanjivanje onoga što je od tebe, a uvećavanje onoga što je za tebe.” Rečeno je: “Znak lijepog ahlaka je odbacivanje uznemiravanja drugih i podnošenje poteškoća.” Rekao je Vjerovjesnik a.s. svojim ashabima, Allah zadovoljan njima: “Vi nećete osvojiti ljude sa svojim imecima, već ih osvojite sa nasmješenim licem i lijepim ahlakom.”

Lijep ahlak sa Allahom, Azze ve Dželle

Lijep ahlak sa Allahom, Azze ve Dželle, je da izvršavaš Njegove naredbe, da napustiš Njegove zabrane, da Mu se pokoravaš u svim halovima i da ne misliš da zaslužuješ uzvratnu nagradu od Njega, da sve što je određeno prepustiš Njemu bez okrivljavanja, da mu potvrđuješ tevhid bez širka i da vjeruješ u Njegovo obećanje bez imalo sumnje. Zunnun el-Misri, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je upitan: “Koji čovjek treba da je najzabrinutiji?”, pa je on rekao: “Onaj koji je najgoreg ahlaka.”

El-Hasan el-Basri, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao za Njegove, Azze ve Dželle, riječi: “I svoju odjeću očisti.” (74:4) da znače: “Svoj ahlak popravi.” Za riječi Uzvišenog: “I obasipa vas Svojim blagodatima, i zahirskim ibatinskim.” (31:20), je rečeno: “Zahirski je skladno stvaranje, a batinski je pročišćavanje ahlaka.” Ibrahim ibn Edhem, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je upitan: “Da li si se ikada obradovao na dunjaluku?”, pa on reče: “Jesam, dva puta. Prvi put kada sam sjedio negdje jednog dana, pa je došao pas i pomokrio se na mene, a drugi put kada sam sjedio, pa je neki čovjek došao i ošamario me.”

Rečeno je: “Kada bi djeca vidjela Uvejsa el-Karanija, Uzvišeni Allah mu se smilovao, gađala bi ga kamenjem, a on bi rekao: ‘Ako me već morate gađati, gađajte me sa manjim kamenicama, da mi ne biste slomili cjevanicu i tako me spriječili od namaza.’” Rečeno je da je neki čovjek grdio El-Ahnefa ibn Kajsa, Uzvišeni Allah mu se smilovao, i sve išao za njim, pa kada su se približili jednom naselju, on je stao i rekao: “Mladiću, ako je u tvome srcu ostalo još nešto, odmah to reci, da te ne bi čule neke od budala u ovom naselju, pa ti ne uzvrate.” Hatem el-Esamm, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je upitan: “Da li čovjek mora tolerisati svakoga?”, pa on reče: “Da, osim svoga nefsa.” Prenosi se da je Emirul-mu’minin Alija ibn Ebu Talib r.a. pozvao svoga roba, pa mu se on nije odazvao, pa ga je i drugi i treći put pozvao, a on mu se nije odazivao, pa je ustao i vidio ga kako leži. Upitao gaje: “Zar me nisi čuo, momče?”, pa on reče: “Jesam.” Upitao ga je: “Šta te je navelo da mi se ne odazoveš?”, a on reče: “Bio sam siguran da me nećeš kazniti, pa sam se ulijenio.” Na to mu Alija reče: “Idi, slobodan si, radi Allahovog, Azze ve Dželle, Lica.”

Rečeno je: “Lijep ahlak je da budeš blizu ljudima, a daleko (stranac) od onoga što je između njih.” Rečeno je i: “Lijep ahlak je da prihvataš ono što tebe odbija, bilo to od grubosti ljudi ili Hakkovog određenja, bez srdžbe i uznemirenosti.” Rečeno je: “U Indžilu je zapisano: ‘Robe Moj, sjeti Me se kada si u srdžbi, i Ja ću se tebe sjetiti kada Ja budem u srdžbi!’” Neka žena je rekla Maliku ibn Dinaru, Uzvišeni Allah mu se smilovao: “O licemjeru! (Ja murai)”, pa je on odgovorio: “O ti, našla si moje ime kojeg su zagubili stanovnici Basre.” Lukman je rekao svome sinu: “O sinko, nećeš spoznati troje osim u tri (situacije): blagost kod srdžbe, hrabrost u ratu i brata u potrebi za njim.” Musa a.s. je rekao: “Ilahi, molim Te da se ne govori za mene ono što ja nemam kod sebe.”, pa mu Uzvišeni Allah objavi: “Nisam to uradio za Sebe, pa zašto da uradim za tebe?”

Zahvalnost (šukr)

Osnova o zahvalnosti se nalazi u Njegovim, Azze ve Dželle, riječima: “Ako budete zahvaljivali, Ja ću vam povećati.” (14:7), i ono što se prenosi od ‘Ataa, Uzvišeni Allah mu se smilovao: “Ušao sam kod Aiše, Allah zadovoljan sa njom, i rekao sam: ‘Obavijesti nas o najdivnijem što si vidjela kod Allahovog Poslanika a.s., pa je ona zaplakala i rekla: ‘Koji to od njegovih postupaka nije bio divan? A jednom mi je došao u noći i legao sa mnom u moju postelju - ili je rekla: pod moj pokrivač - tako da mu je koža doticala moju kožu, a potom je rekao: “O kćeri Ebu Bekrova, pusti me da ibadetim svome Gospodaru.” Ona reče: “Ja volim tvoju blizinu, ali ću slijediti ono što ti želiš”, pa je ona dopustila njemu a.s. da ustane, i on je došao do vode, uzeo abdest i puno je vode polio, a zatim je ustao i klanjao. Plakao je na kijamu sve dok mu suze nisu pokvasile njegova prsa, a zatim je učinio ruku’ i plakao, zatim sedždu i plakao, a potom podigao glavu i plakao. Nije prestajao tako sve dok nije došao Bilal r.a. i obavijestio ga o namazu. Aiša kaže: “Upitala sam ga: ‘O Allahov Poslaniče, šta te je rasplakalo, kada ti je Allah oprostio i prošle i buduće greške?’, pa je on a.s. rekao: “Zar da ne budem zahvalan rob? I zašto to ne bih radio kada mi je Allah, Azze ve Dželle, objavio: ‘Zaista je u stvaranju nebesa i Zemlje...’” (2:164) do kraja ajeta.

Suština zahvalnosti kod Ehli-tahkika (Obistinjenih sljedbenika suštine) je: priznavanje blagodati od Davatelja blagodati na poseban način, a u ovom značenju je Uzvišeni Allah opisao Sebe da je sveobuhvatno Zahvalni (eš-Šekur), a značenje toga je da on nagrađuje robove za zahvalnost, tako da je nagradu za zahvalnost nazvao zahvalnošću, kao što kaže Allah, Azze ve Dželle: “A naknada za zlo je zlo u istoj mjeri.” (42:40) Rečeno je: “Suština zahvalnosti je hvaljenje Dobročinitelja (muhsin) sa pomenom Njegovog dobročinstva (ihsan), tako rob zahvaljuje Uzvišnom Allahu slaveći Ga i spominjući Njegovo dobročinstvo prema njemu, a zahvala Hakka Slavljenoga robu je pohvala njega spominjanjem njegovog dobročinstva prema Njemu. Dobročinstvo roba je njegova pokornost Allahu, a dobročinstvo Hakka je Njegovo davanje blagodati robu, tako da se suštinska zahvalnost roba ogleda u izgovoru jezika i potvrdi srca dobročinstva od Gospodara.

Zahvalnost se dijeli na sljedeće dijelove: Zahvalnost jezikom, a to je priznanje blagodati od strane roba sa poniznim govorom. Zahvalnost tijelom i organima, a to je osobeni pokazatelj vjernosti i hizmeta. Zahvalnost srcem zahtijeva pažljivu ravnotežu između vidljivog pokazivanja zahvalnosti, sa stalnim čuvanjem osjećaja poštovanja (hurmeta). Rečeno je: “Zahvalnost očiju je da pokriješ mahanu koju vidiš kod svoga prijatelja, a zahvalnost ušiju je da pokriješ mahanu koju čuješ o njemu.” Općenito, zahvalnost je da nisi nepokoran (asi) Uzvišenom Allahu sa Njegovim blagodatima.

Kaže se da je zahvalnost – zahvalnost alima kada je ona u onome što oni raspravljaju. Zahvalnost je zahvalnost abida kada je ona odlika njihovih djela. Zahvalnost je zahvalnost arifa kada je ona privrženost Njemu, Azze ve Dželle, u svim njihovim halovima, i njihovom čvrstom vjerovanju (itikad) da je sve ono u čemu su oni od hajra i ono što se pokazuje od njih od pokornosti, robovanja, spominjanja Njega. Azze ve Dželle, sve sa Njegovom uputom, Njegovom blagodati, Njegovom pomoći, Njegovim pokretanjem i Njegovom snagom, Azze ve Dželle. Isto tako da je to sa njihovim povlačenjem od učešća u svemu tome i nestankom (fena) u Njemu, njihovim priznavanjem nemoći, manjkavosti i neznanja, a potom sa poniznošću pred Njim, Azze ve Dželle, u svim svojim halovima.

Rekao je Ebu Bekr el-Verrak, Uzvišeni Allah mu se smilovao: “Zahvalnost na blagodatima je osvjedočenje u Dobročinstvo (naslađivanje očiju na darovanim blagodatima) i čuvanje Svetosti (hurmet). “Rečeno je: “Zahvalnost na blagodatima je da vidiš da je tvoj nefs u njima parazit (da ih ne zaslužuje).” Rekao je Ebu Osman (El-Hiri), Uzvišeni Allah mu se smilovao: “Zahvalnost je spoznaja da si nemoćan da se zahvališ.” Rečeno je: “Zahvalnost na zahvalnosti je potpunija od same zahvalnosti. To je da vidiš da je tvoja zahvalnost sa Njegovom podrškom, i da vidiš da je ta podrška tebi data radi blagodati koje su ti date, tako da Mu zahvaljuješ na zahvalnosti, a zatim da zahvaljuješ na zahvaljivanju za zahvaljivanje, i tako sve do beskonačnosti.” Rečeno je: “Zahvalnost je pripisivanje blagodati njihovom Gospodaru (mevla) sa osobinom poniznosti prema Njemu.”

El-Džunejd, Uzvišeni Allah mu se smilovao: “Zahvalnost je da ne vidiš svoga nefsa dostojnog darovanih blagodati.” Rečeno je: “Zahvalan (šakir) je onaj ko zahvaljuje na onome što ima, a mnogo zahvalan (šekur) je onaj ko zahvaljuje na onome što nema.” Rečeno je: “Zahvalan je onaj ko zahvaljuje na davanju, a mnogo zahvalan je onaj ko zahvaljuje na uskraćivanju.” Rečeno je: “Zahvalan je onaj ko zahvaljuje na poklonima, a mnogo zahvalan je onaj ko zahvaljuje na belajima.” Rečeno je: “Zahvalan je onaj ko zahvaljuje na momentalnoj darežljivosti, a mnogo zahvalan je onaj ko zahvaljuje kod odgađanja.” Eš-Sibli, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: “Zahvalnost je viđenje Davatelja blagodati, a ne viđenje blagodati.” Rečeno je: “Zahvalnost je vezivanje postojećeg, a lov nedostajućeg.”

Ebu Osman, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: “Zahvalnost običnih ljudi je na hrani, piću, odjeći, a zahvalnost odabranika je na suštinskim značenjima (me’ani) koja se spuštaju na njihova srca, a Allah, Azze ve Dželle, kaže: “A malo je Mojih robova koji su mnogo zahvalni.” (34:13) Davud a.s. je rekao: “Ilahi, kako da Ti zahvaljujem kad je i moja zahvalnost Tebi jedna od Tvojih blagodati”, pa mu je Allah, Tebareke ve Te’ala, objavio: “Sada si Mi se zahvalio.” Rečeno je: “Kada je tvoja ruka uskraćena od naknade, neka je tvoj jezik produžen sa zahvalnošću.” Rečeno je: “Kada je Idris a.s. obradovan sa oprostom, on je tražio život”, pa je upitan: “Zašto?” On je rekao: “Da bih Mu mogao zahvaljivati, jer sam prije ovoga (trenutka smrti) sve radio za oprost”, pa je melek raširio svoja krila i ponio ga na nebo.” Rečeno je: “Neki od vjerovjesnika a.s. je prolazio pored malog kamena ispod kojeg je izvirala obilata voda, pa se začudio tome, te je Allah dao kamenu da progovori, i kada ga je (vjerovjesnik) upitao za to, on je rekao: “Od kada sam čuo Allaha, Azze ve Dželle, da govori: “...vatra kojoj će gorivo biti ljudi i kamenje” (19:6), ja plačem iz straha od Njega”, pa je vjerovjesnik a.s. zamolio Allaha da taj kamen izbavi od Vatre, pa mu je Allah, Azze ve Dželle, objavio: “Ja sam ga oslobodio Vatre”, te je vjerovjesnik otišao. Kada se vraćao, vidio je vodu kako izvire iz tog kamena još obilatije nego prije, pa se on začudio, pa mu je opet Allah dao da mu kamen progovori, i kada ga je upitao: “Zašto plačeš kada ti je Allah oprostio?”, pa on reče: “Ono je bio plač tuge i straha, a ovo je plač zahvalnosti i sreće.”

Rečeno je: “Onaj koji zahvaljuje je uz povećanje, jer je on u svjedočenju blagodati. Uzvišeni Allah kaže: “Ako vi budete zahvaljivali, Ja ću vam povećati.” (14:8), a onaj koji je strpljiv je sa Allahom i nalazi sklonište sa Njim, jer je on u svjedočenju Davatelja belaja, a Uzvišeni Allah kaže: “Allah je zaista sa strpljivima.” (2:153, 8:46) Rečeno je: “Hamd je na dahove, a šukr je na blagodati osjećaja.” Rečeno je u sahih haberu: “Prvi koji će biti pozvani u Džennet su oni koji su hamd činili Allahu na onome sto je On stvarao!”

Prenosi se od jednog od velikana da je rekao: “Na jednom od svojih putovanja sam sreo oronulog starca koji je duboko zagazio u godine, pa sam ga pitao o njegovom halu i on mi je rekao: “Na početku svoga života sam se bio zaljubio u svoju amidžičnu, a također se i ona bila zaljubila u mene, pa smo se složili da je oženim. Prve bračne noći nakon svadbe sam joj rekao: ‘Dođi da oživimo ovu noć zahvalom (šukr) Allahu, Azze ve Dželle, jer nas je sastavio!’, pa smo tu noć klanjali i nismo prilazili jedno drugom. Kada je bila druga noć rekli smo to isto, i već sedamdeset ili osamdeset godina mi smo u tom halu svaku noć. Zar nije tako, ta i ta (nazvao ju je po imenu)?”, upita on staricu (koja je bila kraj njega), pa ona reče: “Ovako je kao što je starac (šejh) rekao.”

Strpljenje (sabur)

Osnova strpljenja je u govoru Allaha, Azze ve Dželle: “O vi koji vjerujete, budite strpljivi i izdržljivi, na granicama bdijte i Allaha se bojte, da biste uspjeli.” (3:200) I Njegovom, Azze ve Dželle, govoru: “Budi strpljiv, ali tvoje strpljenje je samo sa Allahom.” (27:127) Prenosi se od Aiše, Allah zadovoljan sa njom, da je Vjerovjesnik a.s. rekao “Sabur je pri prvom udaru.” I prenosi se da je jedan čovjek rekao: “O Allahov Poslaniče, otišao je moj imetak i oboljelo je moje tijelo!”, pa je Vjerovjesnik a.s. rekao: “Nema hajra u robu kojem ne ode imetak i kome ne oboli tijelo, jer kada Allah Uzvišeni zavoli roba onda ga iskuša belajima, a kada mu da belaje, da mu i sabur.”

Prenosi se od Vjerovjesnika a.s. da je rekao: “Ima deredža kod Allaha, Azze ve Dželle, koju čovjek ne može dosegnuti sa svojim djelom, sve dok ne bude iskušan belajem u svome tijelu, i tek tada će je dosegnuti.” Prenosi se u haberu: “Kada je objavljen Njegov, Tebareke ve Te’ala, govor: “Ko čini zlo, biće kažnjen za to” (4:123), Ebu Bela es-Siddik r.a. je rekao: “Allahov Poslaniče, kako će se iko spasiti nakon ovog ajeta?’, pa je Vjerovjesnik a.s. rekao: “Allah ti oprostio, Ebu Bekre, zar ne oboljevaš? Zar te ne pogađaju belaji? Zar nisi strpljiv? Zar nisi tužan? Sve to je ono čime se kažnjavaš.” Znači, da sve što te pogodi, to ti je otkup (kefaret) za tvoje grijehe. Sabur se dijeli na tri vrste. Prvi je sabur radi Allaha (sabrullah), Azze ve Dželle, a to je obavljanje Njegovih naredbi i izbjegavanje Njegovih zabrana. Drugi je sabur sa Allahom (sabrun meallah), a to je sabur pod naletima Njegove odredbe i Njegovih postupaka sa tobom u raznim teškoćama i belajima. Treći sabur je kod Allaha (sabrun ‘alallah), a to je sabur čekajući ono što je On obećao od opskrbe, razgaljenja, dovoljnosti, pobjede i sevapa u Ahiretskoj Kući.

Rečeno je: “Sabur se dijeli na dva dijela; Jedan je na onome na što rob utiče, a drugi je sabur na onome na što on ne može uticati. Sabur na ono na što on utiče se opet dijeli na dva dijela: na onome što mu je Allah, Azze ve Dželle, naredio, i drugi, na onome što mu je On, Azze ve Dželle, zabranio. Sabur na ono na što rob ne može uticati je sabur na nedaćama kojima je on podvrgnut zbog Allahove odredbe, kao i Njegovog određenja, a to mu se javlja u vidu teškoća i bola u srcu i tijelu.” Rečeno je: “Strpljivi (sabirun) se dijele na tri grupe: onaj koji pokušava biti strpljiv (mutesabbir), onaj koji je strpljiv (sabir), i onaj koji je odlučno strpljiv (sabbar).” Rečeno je: “Neki čovjek je došao kod Eš-Šiblija, Uzvišeni Allah mu se smilovao, i pitao ga: ‘Koji je sabur najteži za sabirine?’, pa on reče: ‘Sabur u odnosu na Allaha (es-sabru fillah)’’, a ovaj odgovori: ‘Nije.’ On reče: ‘Sabur radi Allaha (es-sabru liliah)’, pa ovaj odgovori: ‘Nije.’ On reče: ‘Sabur sa Allahom (es-sabru me ‘allah)’’, pa ovaj reče: ‘Nije.’ On reče: ‘Pa koji jeste?’, a ovaj odgovori: ‘Sabur na Allaha (es-sabru ‘alallah) na što eš-Šibli vrisnu takvim vriskom kao da ga njegov ruh napušta.”

El-Džunejd, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: “Put sa Dunjaluka na Ahiret za mu’mina je kao lahka strijela, a napuštanje (hidžran) stvorenja i okretanje Hakku je teško, put od nefsa ka Allahu je veoma težak, ali je sabur sa Allahom najteži.” On je, Allah mu se smilovao, upitan o saburu, pa je rekao: “To je gutanje gorkog bez mrgođenja.” Alija ibn Ebu Talib r.a. je rekao: “Sabur je za iman kao što je glava za tijelo” Rečeno je da se ovo prenosi i od Vjerovjesnika a.s. Zunnun el-Misri, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: “Sabur je udaljavanje od suprotstavljanja, smirenje kod zalogaja belaja koji guši, pokazivanje bogatstva kada je siromaštvo prisutno na polju opskrbe (sredstava za življenje).” Rečeno je: “Sabur je ponašanje pri belajima sa lijepim adabom.” Rečeno je: “To je nestanak (fena) u belajima bez pokazivanja pritužbi.” Rečeno je: “Sabur je ophođenje sa belajima uz ispravnne postupke, kao što je ophođenje u blagostanju.” Rečeno je: “Najbolja nagrada za robove je nagrada za sabur, i nema veće nagrade od nje.” Uzvišeni Allah kaže: “One koji su bili strpljivi, Mi ćemo nagraditi nagradom većom nego su zaslužili.” (16:96) i govori Azze ve Dželle: “Samo oni koji su bili strpljivi će biti bez računa nagrađeni.” (39:10) Rečeno je: “Sabur je stabilnost (postojanost) sa Allahom, Azze ve Dželle, i oblačenje obuće Njegovih belaja sa dobrodošlicom i prepuštanjem.”

El-Havvas, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: “Sabur je stabilnost (postojanost ili stalnost) sa Allahom Uzvšenim, na odredbama Knjige i Sunneta.” Jahja ibn Mu’az er-Razi, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: “Sabur zaljubljenika (muhibbin) je teži od sabura zahida, a začudno je to kako saburaju”, pa je izrekao stihove:

Sabur se može podnijeti gdje god da se pođe,
Osim sabura Tebe, to se podnijeti ne može.

Rečeno je: “Sabur je napuštanje pritužbi.” Rečeno je: “To je poniznost i traženje utočišta sa Allahom, Azze ve Dželle.” Rečeno je: “Sabur je kao Njegovo Ime.” Rečeno je: “Sabur je da ne praviš razliku između stanja blagodati i stanja nevolje, uz staloženost (sukunul-hatir) u oba slučaja, dok je pokušati biti saburli smirenost u belajima, ali uz misli koje su pogođene teretom iskušenja.”

Zadovoljstvo (rida)

Osnova toga je u Allahovim, Azze ve Dželle, govoru: “Allah zadovoljan s njima i oni zadovoljni sa Njim.” (5:119, 9:100, 58:22, 98:8) I govoru Njegovom, Tebareke ve Te’ala: “Njihov Gospodar ih je obradovao milošću od Njega i zadovoljstvom.” (9:21) Prenosi se od Ibn Abbasa ibn Abdulmuttaliba, Allah zadovoljan obojicom, da je rekao: “Allahov Poslanik a.s. je rekao: “Osjetiće slatkoću Imana onaj ko bude zadovoljan Allahom, Azze ve Dželle, kao Gospodarom.” Rečeno je daje Omer ibnul-Hattab napisao Ebu Musau el-Eš’ariju, Allah zadovoljan sa njima obojicom: “Emma ba’d, svako dobro je u zadovoljstvu, pa ako si u mogućnosti da budeš zadovoljan, ti budi, a ako nisi, onda saburaj.”

Prenosi se od Katade, Uzvišeni Allah mu se smilovao, da je rekao o Njegovim, Azze ve Dželle, riječima “A kada se nekome od njih javi da mu se rodila kći, lice mu svo potamni” (16:58): “Ovako su postupali Arapi mušrici, a Allah, Azze ve Dželle, nas je obavijestio o ružnoći njihovih postupaka. A što se tiče mu’mina, on mora biti zadovoljan sa onim što mu je Uzvišeni Allah dodijelio, a Allahova, Azze ve Dželle, odredba je bolja od onoga što bi čovjek odredio sam sebi, tako da je, o sine Ademov, ono što ti je Allah odredio a što prezireš, bolje od onoga što ti je Allah, Azze ve Dželle, odredio a ti voliš. Pa, boj se Allaha Uzvišenog i budi zadovoljan Njegovom odredbom. Allah, Tebareke ve Te’ala, kaže: “Može biti da nešto prezirete, a ono je dobro po vas, a može biti da nešto volite, a ono je zlo po vas. Allah zna, a vi ne znate.” (2:216) To znači, u onome što je dobro za vašu vjeru i vaš dunjaluk. Allah, Azze ve Dželle, je stvorenjima sakrio ono što je za njih dobro, i zadužio ih je robovanjem Njemu u sprovođenju naredbi i klonjenju od zabrana, pokorno pomirenje sa onim je određeno (makdur), zadovoljstvu sa odredbom (kada), kako u onome što je za njih, tako i u onome što je protiv njih. Za to slijedi Njegova, Azze ve Dželle, naknada i dobro, tako da je obaveza za roba da stalno bude u pokornosti svome Gospodaru, i da bude zadovoljan sa svim onim što mu je Allah odredio i da Ga ne sumnjiči ni za šta.

Znaj da umor svakog od stvorenja zavisi od njegovog suprotstavljanja onome što je određeno kaderom, njegove suglasnosti za svojim prohtjevima i napuštanju njegovog zadovoljstva određenjem. Tako da svako ko je zadovoljan sa određenjem, on se odmara, a onaj ko nije zadovoljan sa njim, produžava se njegova nesreća i umor, a neće steći od Dunjaluka ništa više od onoga što mu je dodijeljeno. Sve dok bude slijedio svoj prohtjev i prosuđivao po njemu, neće biti zadovoljan određenjem, jer prohtjev je neprijatelj Hakka, Azze ve Dželle, a njegov umor se povećava i raste. Postizanje odmora je uz suprotstavljanje prohtjevu, jer je u tome, bez sumnje, zadovoljstvo odredbom, a postizanje umora i opterećenosti je u slaganju sa prohtjevom, jer je u tome, bez sumnje, suprotstavljanje Hakku, Azze ve Dželle. Pa neka ne bude prohtjeva, a ako njega bude, neka nas ne bude.

Posjednici znanja i tarikata (ehlul-ilmi vet-tarikati) se razilaze po pitanju da li je zadovoljstvo hal (duhovno stanje) ili mekama (duhovna postaja). Iračka ulema kaže: “Zadovoljstvo je jedan od halova, i njega rob ne može steći, već se ono spušta i oslobađa srce, kao i ostali halovi, a zatim se mijenja i prolazi, a dolaze drugi halovi.” Horosanska ulema kaže: “Zadovoljstvo je jedan od mekama, i ono je konačnica tevekkula, što znači da ga ono dovodi do krajnjeg stupnja kojeg rob može dostići svojim trudom.” Ako objedinimo ova dva mišljenja, moglo bi se reći: “Početak zadovoljstva rob stiče i ono je od mekama, a njegov kraj je općenito od halova, i ono se ne može steći.” U suštini, onaj ko je zadovoljan je onaj koji se ne suprotstavlja određenjima Allaha, Azze ve Dželle. Ebu Ali ed-Dekkak, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: “Nije zadovoljstvo da ne osjetiš belaje, već je zadovoljstvo da se ne suprotstavljaš određenju i odredbi.”

Šejhovi (mešajih), Uzvišeni Allah im se smilovao, su rekli: “Zadovoljstvo određenjem su Allahova najveličanstvenija vrata, odnosno dunjalučki džennet, to jest, ko bude počašćen zadovoljstvom susreo je najpotpuniju dobrodošlicu, i počašćen je najuzvišenijom bliskošću.” Govori se da je učenik pitao učitelja: “Da li rob može znati da li je Allah, Tebareke ve Te’ala, zadovoljan sa njim?”, pa mu on reče: “Ne, kako može znati to, Njegovo zadovoljstvo je gajb (sakriveno).” Učenik reče: “Zna on to”, pa ga on upita: “Kako?” Učenik reče: “Kada nađem da je moje srce zadovoljno Uzvišenim Allahom, znam i da je On zadovoljan sa mnom”, pa mu učitelj potvrdi: “Odlično si to rekao, momče, jer rob neće biti zadovoljan Allahom sve dok Hakk, Dželle dželaluhu, ne bude zadovoljan sa njim, jer Allah, Azze ve Dželle, kaže: “Allah zadovoljan s njima i oni zadovoljni sa Njim.” (5:119, 9:100, 58:22, 98:8), odnosno, sa Njegovim zadovoljstvom njima i oni su zadovoljni sa Njim.

Rečeno je da je Musa a.s. pitao svoga Gospodara, Azze ve Dželle: “Ilahi, uputi me na djelo koje ću raditi pa da budeš zadovoljan sa mnom!”, pa mu je On rekao: “Ti to nisi u stanju podnijeti!” Musa a.s. ponizno pade na sedždu, pa mu Allah, Azze ve Dželle, objavi: “O sine Imranov, Moje zadovoljstvo je u tvome zadovoljstvu sa Mojom odredbom.” Rečeno je: “Onaj ko želi da postigne stepen zadovoljstva, neka prione na ono u čemu je Allahovo, Azze ve Dželle, zadovoljstvo.” Rečeno je: “Zadovoljstvo se dijeli na dva dijela: zadovoljstvo sa Njim i zadovoljstvo Njime. Zadovoljstvo sa Njim kao Onim koji određuje, a zadovoljstvo Njime u onome što određuje pravedno i konačno.” Rečeno je: “Zadovoljan je onaj koji, kada bi mu bio prinesen čak i Džehennem sa desne strane, ne bi pitao da ga prebace na lijevu stranu.”

Rečeno je: “Zadovoljstvo je izbacivanje prezira iz srca sve dok ne ostane samo sreća i radost.” Rabija el-Adevija, Uzvišeni Allah joj se smilovao, je upitana kada će rob biti zadovoljan sa Određenjem, pa je rekla, Uzvišeni Allah joj se smilovao: “Kada se obraduje nesreći kao što se obraduje blagodati.” Rečeno je daje eš-Šibli, Uzvišeni Allah mu se smilovao, rekao pred El-Džunejdom, Uzvišeni Allah mu se smilovao: “Nema snage ni moći bez Allaha (Ja havle ve la kuvvete illa billah)”, pa je el-Džunejd rekao, Uzvišeni Allah mu se smilovao: “Tvoj govor je govor onog koje stisnutih prsa, a stisnuta prsa su radi napuštanja zadovoljstva sa Odredbom.”

Rekao je Ebu Sulejman, Uzvišeni Allah mu se smilovao: “Zadovoljstvo je da ne tražiš Džennet od Allaha, niti da se utječeš Njemu od Vatre.” Zunnun el-Misri, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je rekao: “Tri su znaka zadovoljstva: napuštanje svoga odabira prije odredbe, nemanje gorčine nakon odredbe i uzburakanje ljubavi prilikom navale belaja.” Također je rekao, Uzvišeni Allah mu se smilovao: “To je radost srca u gorčini odredbe.” Ebu Osman, Uzvišeni Allah mu se smilovao, je o govoru Vjerovjesnika a.s.: “Molim Te za zadovoljstvo nakon odredbe!”, rekao: “Radi toga što je zadovoljstvo prije određenja odluka da će se biti zadovoljno, a zadovoljstvo nakon određenja je pravo zadovoljstvo.” Prenosi se daje Husejnu ibn Aliju ibn Ebu Talibu, Allah zadovoljan obojicom, rečeno: “Ebu Zerr r.a. kaže: ‘Siromaštvo mi je draže od bogatstva, bolest mi je draža od zdravlja, a smrt mi je draža od života’”, pa je on odgovorio: “Allah se smilovao Ebu Zerra, ali ja kažem: Ko se osloni na lijepi Allahov odabir za njega, neće se nadati ničemu osim onoga što je Allah odabrao za njega.”

El-Fudajl ibn Ijjad je rekao Bišru el-Hafiju, Allah im se obojici smilovao: “Zadovoljstvo je bolje od zuhda na Dunjaluku, jer se onaj ko je zadovoljan ne nada ničemu iznad njegovog stepena.” Ono što je rekao El-Fudajl je ispravno jer je u tome zadovoljstvo sa halom, a svaki hajr je u zadovoljstvu sa halom. Allah, Azze ve Dželle, je rekao Musau a.s.: “Ja sam te odabrao među ljudima, i počastio te Svojim poslanicama i Mojim Govorom, pa uzmi ono što ti dajem i budi od zahvalnih.” (7:144), odnosno budi zadovoljan sa onim što sam ti dao i ne traži drugi stepen mimo toga, i budi od zahvalnih (šakirin), to jest, sa čuvanjem hala. I rekao je, slično tome, našem Vjerovjesniku Muhammedu a.s.: “I nikako ne gledaj dugo ljepote ovoga svijeta koje mi kao užitak raznim sortama nevjernika pružamo, da ih time na kušnju stavimo.” (20:131), pa je odgajao Svoga Vjerovjesnika s.a.v.s. i naredio mu čuvanje hala, zadovoljstvo sa Određenjem i onim što mu je dato, sa Njegovim riječima: “...jer opskrba tvoga Gospodara je bolja i vječna.” (20:131), odnosno, ono što smo ti dali od vjerovjesništva, znanja, skromnosti, sabura, upravljanja vjerom i vodstvom u njoj, preče je i bolje od onoga što Sam drugima dao. Svako dobro je u čuvanju hala i zadovoljstvu sa njim, napuštanju interesovanja za druge, jer te druge stvari neće ostati nepodijeljene. One su dodijeljene tebi, ili su dodijeljene drugome, ili nisu dodijeljene nikome, već ih je Allah Uzvišeni stvorio da budu iskušenje.

Ako je tvoj udio, ono će tebi doći htio ti to ili odbijao, tako da ti ne smiješ pokazati ružan adab i pohlepa u traženju toga, jer to nije pohvaljeno ni po razumu ni po znanju. Ako je dodijeljeno drugome, nemoj se umarati u onome što nećeš dostići niti će tebi ikada stići. Ako nije dodijeljeno nikome, već je to iskušenje, kako da razuman bude zadovoljan i da pametan odobrava da za sebe traži iskušenje i hrli ka njemu. Odabrana skupina (el-kavm) kaže: “Zadovoljstvo sa određenjem je da je kod tebe budu isto ono što voliš i ono što ne voliš od Njegove, Azze ve Dželle, odredbe.” Neki od njih je rekao: “To je sabur na gorčini određenja.” Drugi je rekao: “To je odbacivanje suzdržavanja pred Allahom, Azze ve Dželle, i prepuštanje Njegovim odredbama.” Neki drugi je rekao: “To je prepuštanje odabira Onome Koji planira i određuje."Neki drugi je rekao: “To je napuštanje odabira.” Neki od njih je rekao: “Posjednici zadovoljstva su oni koji su iz svojih srca iskorijenili odabir, pa oni ne biraju ništa od stvari koje žele njihovi nefsovi, niti išta od onoga čime se oni žele umiliti Allahu, niti Ga oni mole niti očekuju odluku prije njenog spuštanja, pa kada dođe odluka od Allaha, obzirom da je oni nisu očekivali niti su joj težili, oni su zadovoljni sa njom, vole je i sretni su sa njom.”

I rekao je: “Allah ima robove na koje kada padne Odredba belaja, vide u tome blagodat od Allaha za njih, pa Mu se zahvaljuju na tome, i sretni su s time, a zatim nakon njihove usrećenosti sa tim blagodatima vide da je njihovo zaokupljanje blagodatima mimo Davatelja blagodati nedostatak. Tada se njihova srca zaokupljaju Davateljem blagodati a ne blagodatima, tako da belaji prelaze preko njih, a njihova srca su odsutna od toga. Kada se ustabile na ovom mekamu i budu duže na njemu, njihov Gospodar ih prebaci na ono što je uzvišenije i veće za njih od toga, jer Njegovi, Azze ve Dželle, pokloni nemaju kraja niti završetka.”

Najmanje od zadovoljstva sa odredbom je da čovjek prestane težiti bilo čemu što je mimo Allaha, Azze ve Dželle, jer Allah, Azze ve Dželle, prezire težnju za bilo Čime drugim mimo Njega, Azze ve Dželle. Prenosi se od Jahja ibn Kesira da je rekao: “Čitao sam Tevrat i vidio sam u njemu daje Allah, Subhanehu ve Te’ala, govori: “Proklet je onaj ko se pouzdaje u stvorenje kao stoje i on sam.” Prenosi se u jednom od habera da Allah Slavljeni govori: “Tako mi Moje veličine, Moga veličanstva, Moje časti, Moje slave, prekinuću razočaranjem nadu svakog onoga ko se bude nadao od nekog drugoga mimo Mene, obućiću mu odjeću poniženosti među ljudima, udaljiću ga iz Svoje blizine, otrgnuću ga od dolaska Meni. Zar da se nada od nekoga mimo Mene u teškoćama, a teškoće su u Mojoj ruci i Ja sam Živi, zar da se nada nekome mimo Mene, zar da traži razum na vratima nekog mimo Mene, jer su ona zaključana, a ključevi su kod Mene”

Prenosi se u drugom haberu da Allah, Azze ve Dželle, govori: “Nema nijednog roba ko se veže za Mene mimo Mojih stvorenja - a Ja to znam iz njegovog srca i njegovog nijeta - pa ga stisnu i nebesa i Zemlja i ono što je između njih, a da mu ja neću iz toga dati izlaz. A nema ni jednog roba ko se veže sa Moja stvorenja mimo Mene, a da mu neću prekinuti izvore opskrbe sa neba iznad njega, sasušiću močvaru ispod njegovih stopa, a potom ću ga uništiti na Dunjaluku i učiniću da se zamara na njemu!’ Prenosi se od jednog od ashaba – Allahovo zadovoljstvo na svima njima - da je rekao: “Čuo sam Allahovog Poslanika a.s. da je rekao: ‘Ko se uzvisuje ljudima, biće ponižen!’”

Rečeno je: “Ko se oslanja na stvorenje kao što je on sam, biće ponižen, i dovoljno mu je pohlepe za onim što hoće da postigne od želja njegovog srca, a raspršiće se njegove želje, biće ponižen i bijedan. Tako su se kod njega objedinile dvije stvari: poniženje na Dunjaluku i udaljenost od Allaha, Azze ve Dželle, bez povećanja njegove opskrbe niti za jednu trunku. Neki od velikana je rekao: “Ne znam nijednu stvar da je pogubnija za muride i talibe od pohlepe, ništa što više ruši njihova srca, što ih više ponižava, što više zatamnjuje njihova srca, što ih više odaljava, što više raspršuje njihove želje od pohlepe. To je tako, jer on čini širk Allahu, Azze ve Dželle, kada je pohlepan od stvorenja kao što je i on, koja mu ne mogu niti koristiti niti štetiti, niti dati, niti oduzeti, tako da on pripisuje vlasništvo Carstva onome ko je i sam u vlasništvu. Gdje mu je suzdrži]ivost? Nije mu se ostvarila suzdržljivost, pa da sve stvari pripiše njihovom Vlasniku, Azze ve Dželle, da ih traži od Njega a ne od drugih.”

Rečeno je: “Pohlepa ima osnovu i ogranke: osnova joj je nemarnost (gaflet), a ogranci su joj pretvaranje da se bude viđeno i čuveno, ukrašavanje, rijaluk i ljubav za položajem počasti kod ljudi.” Isa a.s. je rekao Havarijunima: “Pohlepa je smrtonosni talas koji potapa.” Od jednog od velikana se prenosi da je rekao: “Jednog dana sam osjetio pohlepu za nečim od Dunjaluka pa mi se javio glasnik (hatif) koji mi je rekao: ‘O ti, nije pohvaljeno za slobodnog murida, koji može naći kod Allaha sve što želi, da se okreće svojim srcem prema robovima.” Znaj da Allah ima robove kojima je sakrivena pohlepa za onim što drugi posjeduju, i oni bez pohlepe postižu da im stvari dolaze bez ikakve želje. Oni tada vide da je hal pohlepe manjkavost među halovima, i da je to najniža od deredža arifa Ehli-tevekkula. U srcu murida ne treba da bude ni traga od pohlepe niti se ona smije nastaniti kod njega. To se dešava u slučaju potpune udaljenosti od Allaha, radi njegove težnje prema stvorenjima poput njega i radi toga što ga strah nije odvratio od te pohlepe, jer treba da zna da ga njegov Gospodar posmatra.